ваш позитивни онлајн кутак
Sedele smo na terasi i uz doručak listale upravo pročitanu knjigu. I, koja je pouka? I onda kada ti se čini da si izgubljen, u bezizlaznoj situaciji, neka dobra priča čeka na tebe. Tvoje je da je potražiš i uskočiš u nju svim srcem. Prisvojiš je i počneš da je stvaraš, odnosno živiš. Otprilike tako sam ja doživela ovu šašavu slikovnicu. Priča je o „Vuku koji je ispao iz knjige“. Ma naravno da Sunčicu nisam nakon čitanja ispitivala o lekcijama […] Read More
Prebačeni preko širokog naslona zadnjeg sedišta tatinih kola, brata i mene je zabavljalo da mašemo onima koji su bili u automobilu iza nas. Kada smo bili mali, to je bio naš način da prekratimo vreme i da se igramo dok putujemo, ali istovremeno smo oblikovali i svoje prve predstave o ljudima. Posmatrali smo tuđe reakcije. Oni koji bi nam uzvratili pozdravom, makar klimanjem glave ili podizanjem ruke, prolazili su test na našem detinjem ispitu ljudskosti. Onaj ko bi se pravio […] Read More
Nova slika za uramljivanje. Dve male koleginice-drugarice koje je povezala slična priča o klimavim počecima života, i danima provedenim u bolnicama, u vakuumskim prostorima između ove i one strane. Ali te male šmizle navikle su da prkose svim nestabilnostima, padovima, prognozama, dijagnozama, sumnjama, letargijama, pogledima. Toliko su nežne u svojij snazi, toliko moćne u svojoj ljubavi prema svemu, i tako jednostavno a savršeno svoje, da ne možete da izbegnete da to pređe i na vas. One su osvojile život da […] Read More
Kako se proleće ubrzava, počinjemo da sanjamo u moru i svim tim rajskim tačkama bez vaj-faja. O mestima gde smo dostupni jedino sami sebi i avanturi sa svojom malom ali odabranom ekipom. Pored muzike i knjiga, to su stvari koje me trenutno čine najsrećnijom. To je neki novi minimalizam mog sveta. Na samom repu prvog razreda mi i dalje volimo slikovnice. Samo što ih sada brže pročitamo, pa i naučimo napamet. Sunčica je željna neke duže radnje, priče, velike priče, […] Read More
Jednog proleća slučajno smo se srele na semaforu na Terazijama. Obe smo na crvenom čekale da pređemo ulicu. Odmah sam prepoznala taj mio lik. Bila je to moja „ratna prijateljica“, kako između sebe volimo da se šalimo. Zajedno smo ležale u bolnici čuvajući naše bebe, čekajući da ozdrave. Krevet do kreveta, glava do glave, delile smo brige, vesele trenutke nepretka i otkrića, delile smo i tišine. Vrisnule smo od radosti što se vidimo i zagrlile se jako, i dugo. Znate […] Read More