ваш позитивни онлајн кутак
Чекаоница интензивне неге увек је била иста. Мирисала је на средство за дезинфекцију, све је било под конац, бела боја дочаравала је озбиљност ситуације, и тек по који шарени плакат о новој срећној породици или лик насмејаног меде покушао би да вас убеди да ипак и није све тако страшно. Даље, низ ходник кроз који одзвањају кораци и удаљени одјеци апарата који никада не престају да раде, тамо у чаробним малим провидним кутијама спавају најмање бебе на свету. Људи би […] Read More
Књиге које (не случајно!) штрче са моје полице представљене су у оквиру овогодишњег „Крокодокодила“, фестивала књижевности и илустрације за децу, који је овог пута био посвећен толеранцији и прихватању различитости. У најширем смислу, ово су, поред још толико тога, и инклузивне књиге. Прочитала сам их забаве ради, а и како бих у њима пронашла неке одговоре, па вам преносим своје утиске. „Другачије“ има снагу да преиспитује и покреће промену Нећу вам писати о ономе што лако можете прочитати и на […] Read More
После сунца и мора и плаветнила; након пливања, шетњи и слатке летње доколице, која је у Грчкој не само примамљива већ и пожељна, у мени је и даље пецкала та жеља да видим Солун. Годинама смо пролазили поред њега, и он би нам први сервирао парче мора које смо толико ишчекивали, састављен од ројева ниских, непрегледних зграда са огромним терасама које су граду издалека давале бљештавобелу боју, ону која се савршено уклапа са морем и бродовима, наравно. Тамо, на Медитерану, […] Read More
Kod Astrid Lindgren dopušteno je da budeš šta god poželiš. Zato je njena književna ćerkica Pipi Duga Čarapa i pored svega bila jedna srećna devojčica. Nesputana, divlja, šašava, buntovnica za koju obična, ma nikakva pravila ne važe. Ona ih je procenila kao besmislene, što ruku na srce, mnoga od njih i jesu. Samo, ko bi smeo to glasno da prizna? Kako se vikendi ne bi sveli samo na ta dva kratka dana u koja treba da naguramo „sve ono što […] Read More
Prvi put je ovom stazom prošla u kolicima, spavajući utonula u uvek veliki bebi bodić. Pa smo je u letima pred nama nosili u rukama, povremeno je spuštajući da oseti tlo od borovih iglica pod nogama. Neke od sledećih godina imala je tregere koji su joj pomagali da se održi što stabilnije u uspravnom položaju. Trebalo nam je mnogo vremena i energije da pređemo ovo parče borove šume kroz koju huče morski vetrovi puni soli. Jer, Sunčica je prohodala sa […] Read More