ваш позитивни онлајн кутак
Probala sam da se pravim da uživam u letu u svakom trenutku i po svim uslovima, ali izdržala sam do oko dva sata popodne. Tada se asfalt i zemlja već dobro ugreju, a sunce se zakuca u jednoj tački na nebu i prži tako da ni lišće ni blizina reke više nemaju jaku odbrambenu moć. I uhvati me ona letnja obamrlost. Ona, što je zgodna za dokoličarenje. Sa nemarno skupljenom kosom, samo da vrat prodiše, bosim nožicama i razgolićena do […] Read More
U zavisnosti od perioda godine i vremenskih prilika, ume reka da se poigra i izmeni na naše oko naviknut pejzaž i na reci i na priobalju. Ovog puta, nivo Save se toliko spustio, da se na donjem špicu Ade Međice napravio dug peščani sprud, koji smo danima posmatrali sa obale, uživajući u pogledu na kupače koji su se baškarili na sopstvenoj plaži. Morali smo to da vidimo izbliza i pustili smo našem vernom Dopefish-u da nas do tamo dovede. U […] Read More
Uz sam Savski nasip, tamo gde su pre tridesetak godina nikle niske trospratnice okružene mirom i zelenilom, na nekoliko dečjih koraka do šetališta, na prostoru po kome su se šćućurili ti mali blokovi kakvi se danas ne bi mogli ni zamisliti, nikla je jedna bašta. Sunčica je bila tek minijaturno mladunče kada je jedan od prizemnih stanova, onih koji se mogu pohvaliti i ogromnom okućnicom po kojoj se svaki put igra moja mašta, kujući za sada neostvarljive planove šta bi […] Read More
Jutros se nebo spustilo tako nisko, da mi se činilo da bih ga mogla dohvatiti i samo jednim lenjim, jutarnjim skokom. Po takvom danu svaki zvuk je unapred ugušen dobovanjem kiše, udaranjem kiše, šibanjem kiše, vodom koja se sliva, leti, raspršuje. Ali pomisao na gumene čizmice i kišobran koji se neumorno vrti i svojim šarenilom seče sivilo, izbacuje nas iz kuće. Ispred lifta pozdravlja nas stari, izanđali kišobran koji je tokom svog života s vremenom izgubio i boju i oblik, […] Read More
Nema ni četiri meseca kako smo zvanično zatvorile prethodnu biciklističku sezonu. Mrak je neočekivano krenuo da nas juri dok još nismo došle na sam vrh Savskog jezera. Bilo je već hladno, mirisalo je na jesen, a iz jednog od kafića čuo se neki evergrin i mirisala je topla čokolada. Iz polumraka na obali, do same vode, čuli su se glasovi ljudi uposleni čavrljanjem i nazirala ćebenca u koja su se uvili. Na polovini kruga zastale smo da se divimo pogledu. […] Read More