Јесење сликовнице у нашем крају

За мене припремање зимнице подразумева одабир и на-дохват-руке схкладиштење књига за онај мирнији, хладнији период године. И баш се фино у то време намести и Сајам књига, и пропратни мали књишки фестивали, на којима увек откријемо нешто ново и другачије, чиме нас наши издавачи обрадују. Добро је. Јер, треба презимети градско сивило. Сунчица ме у томе прати, свесна да ће непрестано зујање напољу морати да замени собним активностима, међу којима је читање једно од популарнијих. Већ је довољно велика да […] Read More

Читање почиње прстима

Прво сам јој приносила црно-беле сличице, које бих претходно пронашла на интернету и одштампала на чврстом папиру. Смењивала сам их једну по једну. Спустила бих их поред њене главе, неких 20 цм од њеног лица, да може лако да их примети. Јер тако бебе испрва виде – све у црним, белим и сивим тоновима, и на невеликој удаљености. Затим сам њих полако почела да замењујем сличицама на којима су преовлађивале јарке, основне боје. Прво је приметила црвену. Затим, на моје […] Read More

Лето у књигама

Не умем ја то никако – лешкарење уз књигу. Лети или се излежавам уз музику, воду и небо, или се уз књигу – успављујем. Простор између њих испуњавам лутањима. Са тугом, док се иза прозора раширила јесен, полако испраћам још једно дивно лето, и на полице слажем његову лектиру. По њој видим да је лето било лагано, какво и треба да буде. Вратила сам се стриповима, који су једини успели да олабаве моје пренапрегнуте вијуге и усмере ми мисли на […] Read More

Шон Тан (Shaun Tan) — плес стрипа и сликовнице

Наша писма су спонтана, растерећујућа и безазлена. Попут оних дугих, летњих разговора на обали реке, када се коначно састанемо да кажемо једна другој све оно што нисмо стигле да напишемо. Она долази издалека – из Сингапура ми доноси нове приче, мирисе, перспективе, људе, слике, острва. Као заузврат, каже да је Београд о коме јој ја причам другачији од оног каквим јој га други представљају – мој град је леп, млад и лепршав, и расте. Нека од тих писама могу да […] Read More

Спортске повреде детињства

Који је данас дан? Непаран? О, добро је!, увек су прве мисли које ми бљесну у глави. Нађи књижицу… да у тој кутији је, мајку му, као и увек, понеси нам воду… ма, пусти, купићемо успут, не можеш у чаши носити. Е, само нас вози на Институт за мајку и дете да скрпимо ово. Све смо тако у ходу зрело организовали, док сам се истовремено трудила да ону малу зјапећу брадицу држим чврсто притиснуту, уједно умирујући себе, па онда и […] Read More