ваш позитивни онлајн кутак
Prebačeni preko širokog naslona zadnjeg sedišta tatinih kola, brata i mene je zabavljalo da mašemo onima koji su bili u automobilu iza nas. Kada smo bili mali, to je bio naš način da prekratimo vreme i da se igramo dok putujemo, ali istovremeno smo oblikovali i svoje prve predstave o ljudima. Posmatrali smo tuđe reakcije. Oni koji bi nam uzvratili pozdravom, makar klimanjem glave ili podizanjem ruke, prolazili su test na našem detinjem ispitu ljudskosti. Onaj ko bi se pravio […] Read More
Ili „Budućnost je nezapisana“ (Sa murala Džoa Stramera, frontmena grupe Kleš, u Beogradu) Mislim da polako počinjem da razumem šta me to toliko privlači u takozvanim „knjigama za mlade“: mladost je dovoljno blizu detinjstva, da bi iz njega crpela bezbrižnost i sve one drage likove, predmete i trenutke koje su ga obeležile. Jer, to je sve što naposletku od njega ostane, zar ne? Ali to nije malo! Istovremeno, mladost raste, buja, opasno se, kroz sazrevanje, približavajući odraslom dobu. Budućnosti. U […] Read More
Nova slika za uramljivanje. Dve male koleginice-drugarice koje je povezala slična priča o klimavim počecima života, i danima provedenim u bolnicama, u vakuumskim prostorima između ove i one strane. Ali te male šmizle navikle su da prkose svim nestabilnostima, padovima, prognozama, dijagnozama, sumnjama, letargijama, pogledima. Toliko su nežne u svojij snazi, toliko moćne u svojoj ljubavi prema svemu, i tako jednostavno a savršeno svoje, da ne možete da izbegnete da to pređe i na vas. One su osvojile život da […] Read More
Kako se proleće ubrzava, počinjemo da sanjamo u moru i svim tim rajskim tačkama bez vaj-faja. O mestima gde smo dostupni jedino sami sebi i avanturi sa svojom malom ali odabranom ekipom. Pored muzike i knjiga, to su stvari koje me trenutno čine najsrećnijom. To je neki novi minimalizam mog sveta. Na samom repu prvog razreda mi i dalje volimo slikovnice. Samo što ih sada brže pročitamo, pa i naučimo napamet. Sunčica je željna neke duže radnje, priče, velike priče, […] Read More
„S proljeća u nama uskrsavaju sva naša minula proljeća. To su godovi duše. Svako je od njih jedno mitarenje: iz njega klisne biće u novom perju i uzlijeće k suncu s cijukom novim. Čovjek vjeruje da je njegovo djetinjstvo, zaglušeno čitavim docnijim životom, zauvek pokopano. A ono se negdje pod starost odjednom opet javi i snažno provali na sunce. Čovjek vjeruje da je proljeće, to djetinjstvo zraka, za nj zauvjek umrlo, a ono se, s novim strujanjem sokova pod zimskom […] Read More