Коментари на: Tri neostvarene želje za zlatnu ribicu

Од: Senchy

Senchy — Thu, 13 Nov 2008 14:19:56 +0000

Tek sam sada uspela da ukradem malo vremena od posla….promakli su mi datumi. Secam se da sam ga sretala kad sam tramvajem isla u srednju skolu i da sam svaki put padala u iskusenje da skinem sluske (a slisala sam EKV) i da mu kazem „Hvala za sve“. Vremenom sam, na zalost, shvatila da svi ti ljudi sa vizijom i zeljom da se nesto pomeri nisu poziveli dovoljno dugo…ali su promenili neke od nas, a i to je dovoljno.

Од: Milica

Milica — Wed, 12 Nov 2008 22:22:43 +0000

Meni je uvek nekako mučan osećaj kada pomislim da je cela ta generacija toliko bila nesrećna. Sve pametni ljudi, energični, željni da nešto urade za ovaj svet.
Bojim se da je spoj njihovog intelekta i emotivnosti bio jako poguban za vreme i okolnosti…
Ipak, mislim da ih nisu zaboravili. Potpuno podržavam akciju potpisivanja peticije da neka ulica u Beogradu nosi ime Milana Mladenovića. Zaslužio je!

Од: Milenko

Milenko — Wed, 12 Nov 2008 11:22:34 +0000

EKV je bio čudo… Bio sam na dva koncerta u Domu omladine 1992 i 1993. U tim vremenima je bilo teško skupiti za ulaznicu, ali kad čovek nešto voli, sve je ostvarivo. Imao sam i gomilu njihovih originalnih slika, jer je moj brat od tetke Zoran Trbović, bio fotoreporter časopisa Pop-Rock. A život je prema članovima benda bio vrlo surov. Jednom, 1993, čak sam sreo Milana Mladenovića u Knez Mihajlovoj, bio je ispred mene sa ortakom i čekali su na telefonsku govornicu. Preturao sam po džepu i našao blokčić, ali olovku nisam, tako da od autograma nije bilo ništa. Ja njih ne mogu da zaboravim, često dugo švrljam po internetu i čitam članke s nekom nostalgijom.

Од: IvanB.

IvanB. — Sat, 08 Nov 2008 00:43:49 +0000

E da, i promenite vreme na blog-u, sad se strecnuh kad videh u komentaru koliko je sati. Grrrrrrrrrrr, a ujutru rano ustajem :)))

Од: IvanB.

IvanB. — Sat, 08 Nov 2008 00:42:40 +0000

Lepo je setiti se nekih imena koji su obelezili deo nase istorije.
Ali,… jedna stvar koja mene ovako kao obicnog gradjanina nervira, a vrlo cesto me na jednoj glupoj televiziji iznervira jeste sto se necija smrt toliko komercijalizuje da mi prosto dodje da puknem od muke, kao sto je to slucaj sa Tosetom, cije pesme odredjena muzicka kuca u Srbiji vrlo cesto koristi za prodaju. Aman, dela tako jednog umetnika koji je nazalost mlad izgubio zivot, trebaju uvek da se nadju u prodaju i da budu dostupna ne samo sada vec i za naredne generacije, ali ne i da se non stop vrti po televiziji i velikim slovima ispisuje CENA. I uvek kazem u sebi, ljudi pustite decka da pociva u miru, dosta vise sa vasom prodajom i nacinom da zaradite.

Milan Mladenovic je bio covek koji je zeleo bolje pre svega za sve oko sebe, da ne gleda kako velikom brzinom tonemo kao zemlja i potonuli smo. Tih godina bila su mracna vremena, i gledao je kako njegova generacija napusta zemlju, kako se sistem vrednosti menja… Postoje ljudi koje sve pogadja i sve dozivaljavaju mnogo drugacije od drugih i nikako nisu spremni da gledaju nepravdu.

Ali isto tako gledam i ovu danasnju omladinu, koja je cak i rodjena posle njegove smrti ili dok je on bio ziv nisu ni znali za njega jer se u to vreme uveliko vrtela LBrena i bila ultragigamega zacetnica pravca turbo-folka i oni su ti danas koji su najgrlatiji medju svima… i sticem utisak da mnogi od njih zapravo nazivaju sebe postovaocima nekadasnjeg rada EKV-a, a zapravo su culi medju starijima za njih, odlusali par pesama i odjednom postali najgrlatiji postovaoci.

Po meni, mnogo bi bolje bilo da je godisnjica njegove smrti obelezena tako da se organizuje neki humanitarni koncert, ili da se organizuje neki fond sa njegovim imenom za stipendije i borbu protiv migracije mozgova nase zemlje, ili tako nesto slicno.

Eto ja se raspisah,ko zna koliko sam slova progutao i izmesao, i naravno to se nije odnosilo na tebe, nemoj pogresno da me shvatis. :))))

Pozdrav

Од: Pera

Pera — Thu, 06 Nov 2008 10:59:01 +0000

Kratko i jasno. A pogađa suštinu.
Hvala Milice na sjajnom tekst(ić)u.

Од: Ivan

Ivan — Thu, 06 Nov 2008 10:47:14 +0000

A ovo:

“ kako da ostanem isti
kako da sačuvam sebe od promene
samo putem promene …

bolje da pričam o sebi
bolje da idem u nove promene
samo putem promene “

… pevali su EKV još 1985. godine. Jeste istrgnuto iz konteksta pesme, ali danas ovi stihovi zvuče istinitije nego ikad.

Од: Gil-galad

Gil-galad — Wed, 05 Nov 2008 23:04:26 +0000

Jedni, jedini, neponovljivi!!! Legenda sve veca iz godine u godinu…

Tolika energija, toliko emocija tih sjajnih ljudi… A ipak:
„Nece doci ta jesen, kada opada lishce…“

Од: daf

daf — Wed, 05 Nov 2008 21:39:33 +0000

Stvarno su bili legendarni. Svaka cast!