ваш позитивни онлајн кутак
Недељу, 17. новембар, посебно посвећујемо нашим малим, чудесним бебицама. Јер то је њихов дан – Светски дан превремено рођених беба! Дођите у 19 ч у Крокодилов центар за савремену књижевност (Карађорђева 43, улаз са малих степеница) да их упознате, разумете и — погурате напред. Срећна сам до звезда што ћу ускоро њима и њиховим родитељима и породицама моћи да пружим нешто о чему сам некада само маштала — књигу као водич, охрабрење и „родитељски појас за спасавање“, књигу која ће […] Read More
Већ сам вам писала о тој реткој књизи о родитељству која ме је стварно заинтересовала, а затим и покренула. Ових дана имала сам то задовољство да са ауторком Ан-Клер урадим интервју, који сам искористила да је питам све оно што ми је пало на памет док сам читала њену књигу о свим ужасима и радостима дечјих криза. Он је сада пред вама, пун неких нових перспектива. И охрабрења. Ништа без њих! „Криза је наша креативна прилика”, пишете у својој првој […] Read More
За мене припремање зимнице подразумева одабир и на-дохват-руке схкладиштење књига за онај мирнији, хладнији период године. И баш се фино у то време намести и Сајам књига, и пропратни мали књишки фестивали, на којима увек откријемо нешто ново и другачије, чиме нас наши издавачи обрадују. Добро је. Јер, треба презимети градско сивило. Сунчица ме у томе прати, свесна да ће непрестано зујање напољу морати да замени собним активностима, међу којима је читање једно од популарнијих. Већ је довољно велика да […] Read More
Нисам сигурна која од нас две се више радује летњем распусту. Али зато смо са пуном сигурношћу утврдиле да ће нам за њега бити потребно: мало раскошних врућина, згодних за глуварење, много воћа и воде, и брдашце књига. Нека смо и неозбиљне, али прави одмор опире се плановима. Оно што озбиљни, одговорни људи зову „досадом“, то допушта души да бира чиме ће се разонодити. А задовољна, сита душа, чуда чини и лепоте ствара. Или пак открива неке вешто сакриване приче […] Read More
Када сам, дубоко у ноћ, затворила књигу коју нисам хтела да оставим док јој не видим и задњу страну, могла сам једино да спустим главу на јастук, тешких очију од умора али изнутра лака као перце. Смешкала сам се у мраку док су ми пред очима и даље искакали живописни цртежи свих тих лудих животних ситуација од којих нам се диже коса на глави. Сада не само да више нису изгледале страшно, већ су биле и смешне. Имала сам још […] Read More