Коментари на: Спортске повреде детињства

Од: Милица

Милица — Thu, 04 Jul 2019 08:15:23 +0000

Као одговор за Marica.

Маричице моја!
Све ово баш некако личи на тебе. А опет, цео свет си протабанала и остала читава. :)) Добро, знам за оно гребање од скоро… али очигледно си своју инспирацију за (само)повређивање потрошила на тату, Миљана би ипак мало да приштедиш. :))
Ништа, видим ја да ћете ти и Сунчица имати о чему да разговарате када се будете виделе… 😀

Од: Милица

Милица — Thu, 04 Jul 2019 08:06:11 +0000

Као одговор за JA U KUHINJI….

Драга Оља! Како су ово лепе речи! Па добро, онда ћу морати да се потрудим да пишем чешће. Мада, ускоро ће бити ту једна дужа прича… 😉
Брадица је баш згодно место за повређивање, видим. :*

Од: Marica

Marica — Thu, 27 Jun 2019 16:23:19 +0000

Sunčica je moja srodna duša po ranama.
Moj tata bi leti uvek išao oko 10dana do sela da pomogne oko koševine. Ja bih iz godine u godinu njega na povratku dočekivala sa novim ožiljcima. Jedne godine saobraćajka i gips. Jedne okrnjena jedinica, a nije bila ni mlečna. Jedne dve džinovske masnice umesto očiju. Jedne razderano lice od brade do očiju.
Uvek mi je bilo zanimljivo kako mi se sve katastrofe dešavaju kad on nije kući. Kao prava tatina mezimica ja sam tu nalazila silnu simboliku i dokaz posebne veze između nas.

Samo da ti kažem da tome nema kraja. Mi šeprtlje zauvek ostajemo šeprtlje. Poslednji ožiljak mi je od prošle godine, duboka razderotina na ruci. Pre 4 godine razderano koleno, izgreban vrat, ruka i nagnječeno rame. Mislim…

Од: JA U KUHINJI...

JA U KUHINJI... — Thu, 27 Jun 2019 12:10:17 +0000

Mogla bih te čitati satima, danima, godinama…bez prestanka… Tako lepo napisano, toplo, životno…
P.s I mi smo jednom krpili bradicu