Коментари на: Prevaspitavanje mame

Од: Milica

Milica — Thu, 18 Feb 2010 10:44:11 +0000

Nina, hvala. Dogovoreno onda, videćemo kakav ću lep tekst smisliti za Cvrkutanje za 15. januar 2011. godine. A do tada ću imati na umu ono što si mi rekla! 🙂

Од: Nina

Nina — Wed, 17 Feb 2010 04:47:42 +0000

Jako mi je drago bilo kad sam procitala novosti o trudnoci. Cestitam!!!!!!!!

A sto se filozofije prilagodjavanja tice…hej,hej, mlada mamice, polakse s tim prilagodbama!!!! Opasno je to!
…da znas samo koje ce ti prilagodbe trebati kad taj mali divni stvor poraste, sutne i tebe i tvoje prilagodbe koje su sve bile ciljane da njemu bude dobro…
Podsjecam te da si, crno na bijelo, 15. januara 2010. obecala da ces rolanje odloziti samo godinu dana…a ne jos i dok se ne prestane buditi nocu, i dok ne krene u vrtic, i dok ne krene u skolu, i dok ne krene u srednju skolu, i dok ne zavrsi fakultet.
Ako sve podredis njemu, ili njima, gotovo je s tobom, a to krece upravo od tih malih stvarcica, koje se cine tako normalne, i koje jesu normalne..ali…mnogo je tih ali…dati nekome i uzeti od sebe je predivno, ispunjava i obogacuje dusu, ali te, kad se tice tvoje vlastite djecice, zna ponijeti i zanijeti i ocarati toliko da na kraju izgubis sebe, a dobijes mladu lastu koja samo nemilosrdno odleti, a tebi ostane samo teska nova prilagodba na onemocalo tijelo, neispunjene zelje, neostvarene snove.
Dakle, ocekujem da 15. januara 2011. napises esej o rolanju! Odmorna si, opustena, vjetar ti mrsi kosu, razmisljas o necem SVOM!

Од: Milica

Milica — Sat, 30 Jan 2010 11:30:03 +0000

Charolijo, hvala ti! Svi četvori ti mašemo!

U početku su mi sve promene bile neobične, zbunjivale su me, ali sam nekako naučila da im se ne opirem, već uživam u njima. I super je, otkrivaš gomilu novih stvari! 🙂

Од: Charolija

Charolija — Tue, 26 Jan 2010 17:02:09 +0000

Toliko sam se trudila da ostavim komentar na ovaj tekst prošli put, ali nisam uspela. KOmp me nije slušao. 🙄

Htela sam reći… ta divna, mala, neodoljiva stvorenja počnu da nas menjaju još dok su u nama, na bolje. U početku to primećujemo, a kasnije sve bude u hodu, čak i voženje rolera sa kolicima ispred sebe. 😀 Videćeš već i sama kako ćeš se prilagođavati, ugađati i njima i sebi, da svima bude dobro i lepo.

Divno je što imaš takvu podršku budućeg tate, neophodni su u svakom smislu i pogledu. 😉 Pozdrav za sve vas.

Од: Milica

Milica — Tue, 26 Jan 2010 10:11:06 +0000

Gile, ja tek sada počinjem to polako da uviđam – da neke stvari ne idu forsiranjem i na gurku, nego da se spontano dešavaju kad im dođe vreme. Vidiš, interesantno je to – s jedne strane postaješ ozbiljniji i jači, a s druge postaješ spontaniji i samim tim opušteniji. Po istom tom principu ćeš i ti proceniti kada da se baciš na izazov zvani postati tata. 🙂
I gde ti je pobegao blog?

Dafe, sad bi ja trebalo tebe da prijavim policiji. :)) Ali džaba, kad si vezara! 😛 😛 😛 Nego, nadam se da planiraš jednu šetnju do Bg-a kada malo otoplli. Da štrikamo na Savi! 🙂

Од: daf

daf — Mon, 25 Jan 2010 13:58:00 +0000

Kume…kako sam te ucio? Pesnica, pa u glavu 😛 (sala naravno)

Од: Gil-galad

Gil-galad — Sun, 24 Jan 2010 20:18:07 +0000

„Pravo značenje prioriteta – nisu prioriteti ono što PRVO moraš da uradiš za jedan dan (a za tim i još gomilu drugih sitnica), već su i JEDINO što možeš da uradiš, dok sve ostalo ostavljaš po strani…“

Sjajno rečeno. Ovo ću upamtiti. 😉

Promene, onako generalno, utiču na drugačiji pogled na razne stvari, a najčešće se slučajno i spontano dođe do odgovora na neka pitanja koja te možda muče i duže vreme. Najbolje što čovek može ponekad da uradi je da se što pre prilagodi novonastaloj situaciji, bez preteranog razmišljanja. Nije svaka promena nužno i dobra, ali izazovi su dobra stvar i volim ih.

Imati dete… Meni to još uvek deluje kao možda i najveći od svih izazova…

Од: Milica

Milica — Thu, 21 Jan 2010 23:03:48 +0000

Ivane sa B, pa i ti spadaš u tu generaciju, tako da je ista obaveza i na tebi. 😉 Ne sumnjam ja u tebe!
Jao, hvala ti na lepim rečima, malo sam se postidela, a ovde nema takvog smajlija… Pa trudim se da ima svega po malo, u pisanju mi više idu ovakve teme, a u prirodi sam više nonšalantna. :))
Pošto si mi ovako lepe reči uputio, videću da te preporučim nekim svojim drugaricama, može? 😛

Од: IvanB.

IvanB. — Wed, 20 Jan 2010 22:24:03 +0000

@Ivan, lepo je to cuti u drustvu u kome vlada balkanski sindrom. Ipak, vas dvoje ste mladja generacija koja ce promeniti neke stvari na bolje.

@Milice, ucim ili studiram, zato i pazljivo citam sve sto se na cvrkutanju napise. Od prvog dana kada sam pristupio s citanjem vaseg bloga shvatio sam da pre svega kvalitet objavljenog teksta, nacin na koji prenosite poruku citaocu spada u domen edukativnijih sadrzaja. 😀
Joooj, ala se šliktam ehheheheh – šalim se, zaista tako mislim i sve pohvale za urednike.

Од: Ivan

Ivan — Tue, 19 Jan 2010 21:30:51 +0000

Takki, sve je moguće! Drago mi je što izuzetaka ima. Ma uvek ih ima, nego se ne ističu u prvi plan. 😉