ваш позитивни онлајн кутак
Zapisala sam adrese. Spremila lepe hemijske. Tanke, što ležerno klize po papiru dok pišem. Imam i nove koverte, starinske. Mirišu na mastilo i štampariju. I jedva čekam da napišem pisamce, pa ovu našu markicu zalepim na kvadratić i pošaljem u svet – do prijatelja. Jedna od naših omiljenih fotografija – Zlatibor i Sunčica na poštanskoj marki PTT Srbije.
Rekla mi je da je hvata panika od same pomisli na vikend. Ona tada ne mora da radi, ni on, a i mala ne ide u vrtić. Kuća. Haos. „Zar vikend nije jedino vreme kada možete da radite ama baš šta hoćete? Vikendi su valjda ono što svi iščekuju, maštajući šta će sve zajedno da rade, za šta preko nedelje nemaju vremena? Ili ostvarujući svoje pravo da ne rade ništa, i da puste da vreme i okolnosti odluče za njih?“ […] Read More
Jutarnja kafa i nezamenljivi sokić od višanja kod čika Ljube na Skalaru nikada se ne preskače. A od kiše se ne beži, ona se sluša i dodiruje. Kišobran iovako nemamo naviku da ponesemo.
Sanjajte, trčite, mirišite, pišite, popravljajte, gledajte, učite da ponekad ne radite ništa, volite, slušajte, osluškujte, vrtite pedale, gradite, mazite se, nakostrešite se. Budite neustrašivi na putu do svoje sreće. Na kraju dana, meseca, godine, na kraju svega, osmeh se jedino računa. Želimo vam veselu i bogatu Novu 2014. godinu! Milica (pospana a akcije željna), Ivan (nad pitom od jabuka nadvijen), Sunčica (sa zašivenom bradom, junačkom ranom), Zmaj (pobeđen! kao svaka zverka, samo izgleda strašno) i Štucko (na relaciji radijator-rerna)
Još pre nekoliko godina otkrila sam čari bicikliranja po Beogradu. Naravno, okolnosti su tada bile mnogo drugačije, bila sam student koji ide na fakultet i bavi se svojim knjigama, skokne na kafu sa drugaricom, ili cunja sa mužem po zelenim gradskim oazama, zaviruje u svaku uličicu. I ima bezgranično mnogo vremena za sebe i svoja interesovanja. Bicikl je bio moj pomoćnik, saveznik… i moj prostor slobode. U međuvremenu postala sam mama, a uz to se moj svet toliko pretumbao, da […] Read More