Коментари на: Stalno iznova

Од: Milica

Milica — Thu, 24 Apr 2008 23:11:43 +0000

Izvini, Nele, evo neću više. Obećavam. 0 : )

Од: Nele

Nele — Thu, 24 Apr 2008 09:51:32 +0000

Kakano je jako to sto ste napisali i nikako mi se ne svidja da to citam na ovako lepom sajtu

Од: Milica

Milica — Fri, 11 Apr 2008 01:02:04 +0000

@Kuhinja: E to katapultiranje sam imala i ja jednom! Ma, ima sigurno neka fora sa tim liftovima. Mmmm, sofa zvuči fino, možda bi to mogao biti početak nekog drugog sna. :)))
Hvala za preporuku za knjižicu, nisam je nikada pre videla. 🙂

Од: Milica

Milica — Fri, 11 Apr 2008 00:58:28 +0000

@ET: Baš lepo što se sećaš svojih snova. Ja i ako ih se setim, i ne daj bože još probam da ih prepričam, to dobije tako banalan i glup smisao, onakav kakav ni približno nije imao u snu. Pa ni ovaj san koji sam opisala. Nije bio toliko strašan koliko je njegov zadnji, liftovski deo bio. Dodala sam malo dramatike, jer bi inače izgledao bezbojno. Kada se izuzme taj užas sa kraja, najviše od svega me je kopkao onaj tip, torta i crnac, koji nisu bili nimalo strašni. ‘Ajde lift, na to sam naučila, ali čemu oni drugi detalji služe?!
A je l’ si nekada pokušala da zapišeš svoje snove? Šta onda dobiješ od njih? I je l’ su oni konkretni ili izmešani, nejasni?
Ja bih volela da malo više sanjam. Ipak, snovi počinju ponovo da mi se dešavaju. Imala sam jedan period kada ništa sanjala nisam. To je grozno. Isrcpljuje. Falio mi je jedan deo sebe.

Од: elektrokuhinja

elektrokuhinja — Wed, 09 Apr 2008 13:38:55 +0000

Ja liftove ne volim ni na javi, a kamoli u snu. Imam vrlo slične ponavljajuće snove. Upravo o liftovima. Čitam ovaj tvoj tekst, i kao da sam ja sanjala. Poslednji lift koji sam sanjala je bio ogroman, sa sofom u sredini i nekim nepoznatim ljudima okolo. Idemo na gore, penjemo se, lift ubrzava, i na kraju smo katapultirani iz zgrade. Jezivo.
A sad ja tebi jedan link 🙂 Ima jedna fenomenalna knjiga o snovima i sanjanju, kako da sanjaš ono što želiš i da se suprotstaviš lošim stvarima u snu: http://www.knjigaknjiga.com/knjiga.php?k=909&kat=69

Од: etotako

etotako — Mon, 07 Apr 2008 14:36:28 +0000

A shodno tome, toj kolicini koja me prati, imala sam cak faze u zivotu, i to onim delovima zivota koji nisu bas prijatni, da sam jedva cekala da zaspim i da vatam bezaniju on the other side.

Од: etotako

etotako — Mon, 07 Apr 2008 14:35:25 +0000

Ne, ali bih bila presecna da pocnu da mi se ponavljaju, jer toliko sanjam da bi mogla da ispisem jednu ovecu bibilioteku svakodnevno. I secam se sve do jedne sitnice. Mirisa, boja, oblika…cak i nacrtati bih umela.
E sad da li je to pratece za sve kreativce, vizuelne, ne znam, ali kod mene je to cak nekad i napor.
Kad ustanem ujutro iz najludjeg trilera.
Ali stvarno, dobri su mi snovi. Retko panika…retko nesto strasno…mogla bih reci pa skoro nikad.