Hvala ti na ovako lepom komentaru!

Htela sam da odvojim vreme da natenane pročitam tvoju priču o praznicima i… uživala sam. Ono što si napisala mogla sam kod tebe i tvoje mame i da osetim… tu radost življenja i sreću zbog sitnica koje nas okružuju. Kako si nam sve lepo opisala, kao da je sa neke razglednice u koju bi bilo lepo uskočiti!

Ljubimo i tebe i malog Grofa, vidimo se uskoro!

Božićni i novogodišnji praznici su za moje ukućane i mene oduvek predstavljali najlepši, najtopliji i najugodniji period u toku godine. Od kada znam za sebe, radovala sam se nastupajućem kićenju jelke i dekorisanju životnog prostora. Tu čaroliju mi je još u detinjstvu prenela moja majka, koja je do kraja svog života brižno negovala i čuvala to, većini odrasle populacije, davno izgubljeno “dete“ u sebi. Uspela je u tome da mi prenese svu blagodat i radost tako bitnog i divnog dela nas samih, da bez tog “deteta“ ne bih mogla ni zamisliti mogućim svoj život. Ono se uvek iskreno raduje i iščekuje ona divna “čuda“ koja su svuda oko nas, vire iz svake situacije, drage nam, ili potpuno nepoznate, osobe iz našeg okruženja, javljaju se kroz čarobni cvrkut, danas već iščezlih, beogradskih vrabaca, ili kroz vragolasti pogled mačeta.
Meni je najfascinantnija iskričavost snežnih pahulja, koje mi svake godine, unose radost u zimsku svakodnevnicu, budeći uvek onu finu toplinu koja najlepše greje dušu, kada se srce otvara za sve drage ljude, kada količina ljubavi koju osećam nesputano i lako pronalazi svoje primaoce… i sve to samo još više boji ovu divnu prazničnu, blještavu atmosferu, u kojoj jelka ima glavnu ulogu, ona je kao sneg bela i ledena, a svetiljčice na njoj asociraju na svetlucavost snežnih pahulja u zimskoj ledenoj noći..ceo taj kutak je obojen srebrom.. (uvek se setim onih, svima poznatih stihova..“pršti, pršti bela staza..“) Na prozoru srebrne zvezde, beli anđelčić kome srebrom sija kosica, tu je i nezaobilazni svećnjak i slatka snežna kućica… bajka 🙂
Odmah tu pored, iza ćoška, u zlatno-crveno-zelenim tonovima, uz takođe razigranu svetlost belih sijalica, prostire se jedna druga priča sa crvenim irvasom, zlatnom cipelicom, malim zlatnim svećama u obliku jelkica…
Eto, ove godine tu bajku uveseljava moj crno beli mačorčić Cile – Cicko (puno ime Grof Cile!), koji zveči kud god da krene, zahvaljujući crvenoj ogrlici sa praporčićem 🙂

Ostaje mi samo da vas pozovem, dugo se nismo videli, pa ako požurite, možda vas sve ovo i došeka 🙂
Topli pozdrav!

Ti si se baš potrudila, svaka čast! :)) Uživajte noćas, lep provod! Budite uvek ovako pozitivni, stvarno ima nešto ovde na tvom blogu… Odavde stvarno uvek odem nasmejan! :))

Veliki pozdrav!

Studena, ja uvek tražim povode da nešto u svojoj okolini promenim, da nekako iskočim iz svakodnevice, da nešto bude drugačije… Valjda mi zato uvek i prija ova promena, a posebno zato što je meni lično to odlična prilika da malo sredim misli. Volim euforije, volim da se ljudi raduju, ali činjenica je da se to danas često svodi na puku formu. Ipak, ja se trudim da sebi i drugima malo ugodim, na bilo koji način, pa me i to malo usreći.
A što se tiče ljubimaca, mislim da se oni najviše raduju ukrasima, posebno onda kada ih sruše. :))
Hvala ti puno na divnim željama! 😀

Ove godine, hm, kompromis sa mojim roditeljima je bio da se samo ukrasi jedan svecnjak sa tri bele svece, okolo grancice jelke, sa tri lampinjonja zlatne boje razlicite velicine – nesto neprimetno, a u isto vreme da zapadne za oko onome ko dodje u goste i da daje atmosferu da je ng.

Elem, lepo ste to uredili, okitili i sl. Iako ja ne volim sljastece/svetlece, volim da vidim da neko uziva u tome.

Zelim vam sretnu novu godinu i predstojece praznike. Da vam se ostvare zelje koje sebi pozelite, a pre svega zdravlja, ljubavi i srece.