Коментари на: (Ne)prijateljska zavist

Од: saffron

saffron — Wed, 05 Mar 2008 05:01:25 +0000

Mozda smo svi ponekada malkice zavidni.
A ima ih i jako zavidnih!
Budimo veseliji u licnom zivotu!!

Од: Milica

Milica — Fri, 08 Feb 2008 11:13:36 +0000

Ja ti verujem. 😉
I hvaaaaalaaaaaaaaa. :*

Од: njanja

njanja — Thu, 07 Feb 2008 17:24:02 +0000

Ja se radujem sto milica ima ovako lepu stranicu, i srecna sam zbog nje jer znam da joj puno znaci, ne zavidim joj ni najmanje. Da li je to moguce? 🙂

Од: daf

daf — Tue, 05 Feb 2008 06:11:44 +0000

Dragana, ne mora biti istina, u pravu si. Kako me optuzuje Milica, nisam imao nameru da obezvrednim ljude, niti da generalizujem samo sam namerno koristio jake reci u zelji da kazem da mislim da su ljudi U SVOJOJ PRIRODI egoisti, a da su te fraze kako mozemo (moramo?) biti srecni zbog tudjeg uspeha jednostavno samo kultura, i nista vise.
@Milica: Volis li me jos uvek? 😛
O prvobitnoj zajednici znam dovoljno, jer sam citao o tome narocito u Engelsovim raspravama o svojini.

Од: Dragana

Dragana — Mon, 04 Feb 2008 23:37:17 +0000

Uh, nisam znala da ce moj tekst izazvati toliko polemike. Ja mislim da je to dobro, iz prostog razloga sto razmenom misljenja mozemo samo obogatiti svoje iskustvo i preispitati sebe i svoje stavove. Mislim da se Admin i ja, po ovom pitanju, najvise slazemo :).
Inace, originalan naslov teksta bio je predugacak „O tome kako misli poznatih, ako ih prihvatate bezrezervno, mogu da vas bace u depresiju“.
Laluve-da li je moguce da ti se nikada nije desilo da, na primer, kada si bila u osnovnoj ili srednjoj skoli ti i tvoja drugarica ucite podjednako, cak i ti njoj pokazujes fiziku, ona dobije pet a ti dvojku. Mislim, da bi 99 odsto ljudi pozavidelo u tom trenutku. Ali, ja govorim o tome da nije nemoguce da si istovremeno i zadovoljan zbog njenog uspeha, jer se i ona trudila i zasluzila je, ali te to, makar na trenutak, podseti na tvoj neuspeh, a i ti si isto tako zasluzila. ( ovu situaciju sam uzela cisto ilustrativno, pala mi je napamet). Inace poznajem i destruktivno zavisne osobe, ali o njima necemo.
Daf-ima istine u tvojim recima, ali suvise je mizantropski i mracno, ne mora nuzno da bude tako.

Од: Milica

Milica — Mon, 04 Feb 2008 20:34:47 +0000

@Laluve, iskreno, ali najiskrenije, prema osobama koje smatram svojim pravim prijateljima NIKADA nisam osetila zavist. Punim srcem se radujem svakom uspehu i svemu što joj/mu se lepo desi. S druge strane, toliko sam razočaranja doživela, jer me boli kada vidim da se neko kao raduje, a istovremeno guta knedle kada se pohvalim nečim lepim što mi se dešava. Nažalost, nisam sigurna da li broj ljudi koji sa mnom skaču od sreće prelazi tri. Možda baš zbog toga i ostale pokušavam da razumem i da im ne uzimam za zlo njihove slabosti. Pokušavam da nađem pravo rešenje, jer ću tako i ja biti manje povređena.

@Dafe, preterao si, po običaju. Tako banalizuješ stvari. Porediš ljude i međuljudske odnose sa psima i prvobitnom zajednicom? Prvo, nisam sigurna koliko uopšte znaš o tom periodu, a još manje šta se dešava u psećim glavama. 😉 Na kraju krajeva, viđala sam vrlo dobre prijatelje među životinjama, čak i one koji pripadaju različitim vrstama.
A ono što je najbitnije, kao što ja pokušavam u svemu da vidim povod za veselje, ti u svemu vidiš divnu priliku da se ubedačiš i da to obežvredniš.

Од: daf

daf — Mon, 04 Feb 2008 20:16:53 +0000

Da se ne lazemo…covek se ne moze radovati i biti srecan uspesima drugog coveka, jer naprosto NIJE MOGUCE! Onog momenta kada je nastala svojina-a to je bilo jos u prvobitnoj zajednici nastala je zavist. Prihvatam samo to da je kod nekog normalna i zdrava a kod nekog patoloska. Shvatite ljudi, to o cemu pricate je tzv.kulturna nadgradnja…iz vas govore vekovi indoktrinacije ali u osnovi i instinktivno mi smo gnevni na tudj uspeh. To me cesto podseca na scenu kada se psi svadjaju oko hrane. Takvi smo i mi……..samo maskiramo svoje instinkte kulturom, obrazovanjem, govorom, sminkom, svime i svacim.

Од: Milica

Milica — Mon, 04 Feb 2008 17:05:25 +0000

@Laluve, hvala za offtopičenje. I za primedbu. :))
Potpuno si u pravu za naslov teksta, ispravila sam. Menjali smo i vrteli naslov, tako da smo na kraju ostavili ovako, a niko od nas nije primetio grešku.
Mada, i onako može da ima smisla. 😉

Од: Laluve

Laluve — Mon, 04 Feb 2008 16:36:51 +0000

Imam par prijatelja. Tvrdim da se njihovom uspehu radujem, bez trunke zavisti.
Zavist osecam, prema ‘ostalima’, ali vise u vidu nemocnog besa, ne zato sto oni imaju nego zato sto se ja nisam snasla i izborila ili kako god…
Pricam u svoje ime i ne prihvatam da postoje univerzalne teorije zavisti ili bilo kog psiholoskog ili nekog drugog termina apsolutno primenjive na svakog od nas.

Off topic:
Zasto je naslov teksta takav? Zar ne bi bilo zgodnije da pise (Ne)prijateljska zavist. Izgubila sam logicki smisao ili je pisac hteo nesto drugo da kaze?

Од: IvanJ

IvanJ — Mon, 04 Feb 2008 11:57:34 +0000

Ja mislim da sve ide iz toga kako se mi osećamo i naravno, kakvi smo ljudi. Retko koji čovek može da pomaže, da se raduje ili da učini nešto iskreno za drugog, ako nije prethodno zadovoljio lične egzistencijalne potrebe i nagone. Nije tu u pitanju egoizam, nego prosta računica da se svi borimo za (bolji) život.
Čvrsto verujem da smo u biti svi mi zasebne jedinke koje žele kroz zajednicu da prosperiraju. U zavisnosti od našeg vaspitanja i anomalija koje stičemo tokom društvenog života, ponašaćemo se ovako ili onako. Neko, na primer, kroz dobrotvorni rad i tzv. „humanost“ u stvari pomaže najviše sebi, želi da se iskupi, da se pokaže drugima, da podigne sebi ugled, itd. Isto je i sa sredovečnim ženama (to mi je sad palo na pamet ;)), usedelicama bez dece i/ili muža koje su okružene psima ili mačkama. Na prvi pogled, one jako vole te životinje, brinu se o njima, hrane ih, čuvaju i leče. Neosporno je da one zaista vole životinje, ali bi ih verovatno volele na drugačiji način da su zadovoljile ono prvo – da imaju nekog pored sebe ko ih voli, da su postale majke ili jednostavno da nisu toliko usamljene. U celoj priči je dobro što su one i pored te svoje nevolje uspele da urade nešto korisno i za druge i za majku Prirodu – da se brinu o nekome i da ne čine štetu. Ali u biti te brige i dobrobiti stoji zadovoljenje ličnih interesa. Najgora stvar je kada se ta energija preusmeri u destrukciju, ali to zavisi i od osobe.

Ova tema je zaista opširna i u njoj učestvuje jako puno faktora. Promenite samo jedan i sve se menja. Što se ovog teksta tiče mislim da su i Vajld i Dragana u pravu. Možda je ovo sad kao neki kompromis, ali zaista je teško punim srcem osećati prijateljev uspeh ako si sam u tome neuspešan, a to isto želiš.
Lakše je ako vam se želje i ciljevi razlikuju. Nije problem biti srećan što vam je prijatelj postao uspešan i poznati operski pevač, ako ste pri tom vi fudbaler (mada, često se tu javlja kompleks veličine što vi poznajete slavnu osobu). Međutim, ako ste se zajedno školovali za operskog pevača, a vi se pokazali kao mediokritet, tu se stvar menja i vi ćete, bar u prvo vreme, potajno zavideti prijatelju dok ne shvatite (ako shvatite) da postoje i drugi načini da se valjano iskažete: posvetiti se teoretskom radu, postati profesor, baviti se drugim zanimanjima i vrednostima, porodicom, itd. U stvari, vi ćete zameniti interese. Ali dokle god vam se interesi poklapaju po sistemu „ti imaš ono čemu i ja težim“, tu je prisutna i zavist, u manjoj ili većoj meri.
Jedno je sigurno, čovek neće osetiti pravu sreću dok ne počne malo više da ceni one sitnice koje već ima.