grrrrrr

Lončina, kako ti uvek nađeš prave reči. Jedan je guru! 😉

Kuch, nikada nisam imala slične asocijacije za Crvekapicu. :)))) Vrrrlo interesantno. Sve u životu treba shvatati kao izazov, tako je lakše.

Svako ima neki svoj „porok“, važno je da ne gnjaviš devojku time, ili ona tebe nečim svojim… :)) I da su oboje posvećeni tome taman onoliko koliko je potrebno da ipak malo odmore mozgić from each other. :))

A kako i ovo donekle može da se svrsta pod poštovanje („tuđeg prava na slobodno vreme“, reče mi neko jednom, koliko god glupo da zvuči…), ono ostaje najvažnije!

Ma, bilo da je fubdal ili šoping, sve ti se svede na isto. Ivan ne voli fudbal, ali moram da razumem njegovu strast za igrice, na primer. Ja ne volim šoping, koliko volim da zujim i trošim pare na knjige, ali to tek treba razumeti. :))

Sve to može biti i simpatično, naravno, dok je u granicama normale. 🙂

Ali ipak, smešni ste kako se ložite na fudbal. :PP