ваш позитивни онлајн кутак
Pišem brzo, dok ne odem da se istuširam i zaspim kao beba, jer se posle dobrih koncerata lepo spava. Ne smem da odlažem, jer sutra je novi dan, a sa svakim novim danom sve ono što sam htela da zapišem ostaje zabeleženo samo u mom snu. Iz istog razloga budite sigurni da već mnogo novih tekstova ima na ovom blogu, samo ih vi (još uvek) ne vidite. Nego, ovo su najvažniji momenti sa večerašnjeg koncerta Ajron Mejdena: 1. Zaigrala sam […] Read More
Nemam više toliku potrebu da pričam. Niti javno da delim. Napustila me je želja da branim svoje odluke, da se raspravljam šta bi trebalo a šta ne, da se nadmećem i dokazujem svoju izuzetnost. Više ne verujem ni u bitke, borbe, ratove, jer posle njih, čak i kod pobednika, uvek ostaje patnja i žrtve. Ne umaraju me loše okolnosti koliko me umaraju negativni ljudi. Ja sam, u stvari, nepopravljivi optimista, i u tome očigledno leži moj problem. I problem mnogih […] Read More
Sanjajte, trčite, mirišite, pišite, popravljajte, gledajte, učite da ponekad ne radite ništa, volite, slušajte, osluškujte, vrtite pedale, gradite, mazite se, nakostrešite se. Budite neustrašivi na putu do svoje sreće. Na kraju dana, meseca, godine, na kraju svega, osmeh se jedino računa. Želimo vam veselu i bogatu Novu 2014. godinu! Milica (pospana a akcije željna), Ivan (nad pitom od jabuka nadvijen), Sunčica (sa zašivenom bradom, junačkom ranom), Zmaj (pobeđen! kao svaka zverka, samo izgleda strašno) i Štucko (na relaciji radijator-rerna)
Još pre nekoliko godina otkrila sam čari bicikliranja po Beogradu. Naravno, okolnosti su tada bile mnogo drugačije, bila sam student koji ide na fakultet i bavi se svojim knjigama, skokne na kafu sa drugaricom, ili cunja sa mužem po zelenim gradskim oazama, zaviruje u svaku uličicu. I ima bezgranično mnogo vremena za sebe i svoja interesovanja. Bicikl je bio moj pomoćnik, saveznik… i moj prostor slobode. U međuvremenu postala sam mama, a uz to se moj svet toliko pretumbao, da […] Read More
Nema godine da se moj odlazak na Sajam ne pretvori u malu avanturu, htela ja to ili ne. Olja i ja smo jedne godine, kao zahuktale studentkinje književnosti, ambiciozno pokupovale knjige koje su bile pretežak teret za nas. Cenu prevelike želje da budemo načitane platile smo taksisti – Ivanu, koji je došao po nas, i to – čamcem! Ove godine ima neke čarolije koja lebdi oko Sajma, kao da je i sam želeo da mi u poseti njemu sve bude […] Read More