Категорија: Књишки мољац

Књишки мољац Posted on

Muzika jednog odrastanja

Ili „Budućnost je nezapisana“ (Sa murala Džoa Stramera, frontmena grupe Kleš, u Beogradu) Mislim da polako počinjem da razumem šta me to toliko privlači u takozvanim „knjigama za mlade“: mladost je dovoljno blizu detinjstva, da bi iz njega crpela bezbrižnost i sve one drage likove, predmete i trenutke koje su ga obeležile. Jer, to je sve što naposletku od njega ostane, zar ne? Ali to nije malo! Istovremeno, mladost raste, buja, opasno se, kroz sazrevanje, približavajući odraslom dobu. Budućnosti. U […] Read More

Књишки мољац, Родитељство Posted on

Džinovska morska avantura u jednoj krušci

Kako se proleće ubrzava, počinjemo da sanjamo u moru i svim tim rajskim tačkama bez vaj-faja. O mestima gde smo dostupni jedino sami sebi i avanturi sa svojom malom ali odabranom ekipom. Pored muzike i knjiga, to su stvari koje me trenutno čine najsrećnijom. To je neki novi minimalizam mog sveta. Na samom repu prvog razreda mi i dalje volimo slikovnice. Samo što ih sada brže pročitamo, pa i naučimo napamet. Sunčica je željna neke duže radnje, priče, velike priče, […] Read More

Књишки мољац, Поглед унутра Posted on

„Još jedno proljeće!“

„S proljeća u nama uskrsavaju sva naša minula proljeća. To su godovi duše. Svako je od njih jedno mitarenje: iz njega klisne biće u novom perju i uzlijeće k suncu s cijukom novim. Čovjek vjeruje da je njegovo djetinjstvo, zaglušeno čitavim docnijim životom, zauvek pokopano. A ono se negdje pod starost odjednom opet javi i snažno provali na sunce. Čovjek vjeruje da je proljeće, to djetinjstvo zraka, za nj zauvjek umrlo, a ono se, s novim strujanjem sokova pod zimskom […] Read More

Књишки мољац, Поглед унутра Posted on

Prolećno pismo

„Išao sam po pozorištima, školama, izložbama, skupštinama, i jednako razmišljao šta da vam sve javim. Sad, kad treba da počnem da se prepirem, da napadam, da branim, sve mi se to čini smešno i dosadno. Voleo bih mesec dana, mesec dana, svaki dan, sto puta, da vam. javim: ne bojte se, setite se večnosti, sve je dobro, nema greha, nema zakona, nema jave, gledajte u nebesa, udišite zrak bezbrižno, dolazi proleće, oslobodite se svega.“ Večni Crnjanski ♥️ „Pismo iz Pariza“

Књишки мољац, Родитељство Posted on

Снежне сликовнице

 Е тако, коначно сам Сунчици показала чему онај џемпер у орману служи. Иако се деда Мраз одавно вратио кући, а јелка са свим својим светлуцавим џиџа-биџама спаковала у свој „зимски сан“, назад у подрумску јазбину, снегу се радујемо с истим празничним жаром. На кеју врве деца, пахуљице сипкају као шећер са висина, једно дете плаче, друго вришти од радости, треће се ваља по белој тишини, маме и тате цупкају у месту. Носеви цуре, возила клизе са брдашца, смеје се и […] Read More