ваш позитивни онлајн кутак
Наша писма су спонтана, растерећујућа и безазлена. Попут оних дугих, летњих разговора на обали реке, када се коначно састанемо да кажемо једна другој све оно што нисмо стигле да напишемо. Она долази издалека – из Сингапура ми доноси нове приче, мирисе, перспективе, људе, слике, острва. Као заузврат, каже да је Београд о коме јој ја причам другачији од оног каквим јој га други представљају – мој град је леп, млад и лепршав, и расте. Нека од тих писама могу да […] Read More
Нисам сигурна која од нас две се више радује летњем распусту. Али зато смо са пуном сигурношћу утврдиле да ће нам за њега бити потребно: мало раскошних врућина, згодних за глуварење, много воћа и воде, и брдашце књига. Нека смо и неозбиљне, али прави одмор опире се плановима. Оно што озбиљни, одговорни људи зову „досадом“, то допушта души да бира чиме ће се разонодити. А задовољна, сита душа, чуда чини и лепоте ствара. Или пак открива неке вешто сакриване приче […] Read More
Са прве странице те књиге смеши се и посвета: „Драгој лепотици Милици, да јој њена земља увек буде најмилија.” 16. мај 2003, код Ресавске пећине. Китњаста, префињена писана ћирилица, у коју су се уплеле детелине са четири листа, цвеће, и сунце. У потпису стоји: Добрица Ерић. Ту годину, на прелазу између гимназије и факултета, провела сам радећи са Иваном репортаже о лепотама Србије – аналогним фотоапаратом, на слајдовима, уз свеску и оловку под мишком. Рубрика у тадашњем Бурдином часопису Лиса […] Read More
Када сам, дубоко у ноћ, затворила књигу коју нисам хтела да оставим док јој не видим и задњу страну, могла сам једино да спустим главу на јастук, тешких очију од умора али изнутра лака као перце. Смешкала сам се у мраку док су ми пред очима и даље искакали живописни цртежи свих тих лудих животних ситуација од којих нам се диже коса на глави. Сада не само да више нису изгледале страшно, већ су биле и смешне. Имала сам још […] Read More
Љубав је бескрајна потрага за топлином.* *error 404 not found Знам шта ми треба Истресла сам свој новчаник на књижарски пулт. „Баш сам штреберка. Последње новце дајем на књиге.“ „То је скроз у реду, ако ће вас то учинити срећном“, рекла ми је продавачица. Имала је један од оних осмеха које бисте волели чешће да срећете. Насмејала сам се, а у себи сам имала само једну мисао: Да са тим књигама под мишком скокнем до Саве, у тишину, у уједначен […] Read More