Charolijo, setila sam se kako često kod nas strance vole da uče srpskim, ali najviše srpskim psovkama. To nam je valjda jedino autentično ostalo. 😛 Ma, totalni nonsense! :))

Ooo, Kuch, svaka čast, ti si obrnuo situaciju. Ja se nekako u svakodnevnom govoru mnogo češće frljnem, valjda mi je jezik brži od pameti. :)) I da… ne mislim da nema lepih stranih reči, ali ako se dozirano koriste i ako su prilagođene jeziku u kom se koriste.

Marice, pa sigurno je mnogo teže kad si stalno okružen novim jezicima, pa onda i sam počneš da praviš neki svoj hepi miks, da bi ti bilo lakše. 😉 Ipak, tu ne najbitnija svest o jeziku, a neki ga svesno i namerno menjaju, ne zato što moraju, već zato što misle da su tako drugačiji ili više kul. A praktična potreba je nešto sasvim drugo. Znaš… neki retko izađu iz Beograda, a po njihovom jeziku bi mislila da su 10 meseci godišnje u Njujorku. 😀

Dafo, postoje dve krajnosti, a sigurno ni ta sa tvrdim diskom (o, ovo mi već i perverzno zvuči!), rasklopivim računarom i tako dalje, nije dobra. Ma, svako forsiranje je loše. A budimo iskreni, ne može se tražiti naša reč za nešto što, kao IT tehnologije, nije od nas poteklo. Ali strana reč zato može da se transkribuje, kao što to najčešće i radimo. Nego, odkud to da ti ne voliš anglicizme, ameriken boju? 😛

Brdo lijepih želja mi se mota mislima, sve bi to odjednom u tipkovnicu, ali probat ću sve „stisnuti“ u par riječi: želim vam svu sreću svijeta 🙂 Koja vam se ustvari već i nasmiješila 🙂
Ljubac svima koliko vas ima 🙂
(odsad redovito pratim…) 🙂
Ovi smajliji se sami lijepe, nisam ja, ozbiljno… 😀

licno volim da koristim arhaizme u jeziku, cak i na zezanciju da pravim kombinacije modernih reci i arhaizma ali u oficialnom govoru uvek pazim da koristim knjizevni jezik 😉

Slažem se da u IT govoru treba da se koriste „univerzalne“ engleske reči, bez obzira što postoje i naše, ali zato u svakodnevnom govoru me izuzetno nervira kada neko kaže „…idem u ofis.“ ili nešto slično.