ваш позитивни онлајн кутак
Ponedeljak: Ponekad mi teško pada što moji dani više ne mogu da prate moj planer, ali ima i to svojih prednosti. Umesto da se smaramo sa već poznatim formalnostima, Sunčica i ja smo nabasale na novootvoreni parkić, gde smo se ljuljale, a ja zalepršala kada sam uzela vijaču u ruke. Od koje sam sutradan dobila žešću upalu mišića. Ali vredelo je. Posebno što sam uz preskakanje dobila i čašicu razgovora sa vlasnikom iste. Utorak: Volim Zemun i radujem se svakom […] Read More
Ima nečeg karnevalskog na ulicama kada se održava Maraton. Sama činjenica da su ulice zatvorene a njihovi tokovi promenjeni, da se ne čuju ti tako dobro i sinhronizovano uigrani zvuci gradskog saobraćaja, dovodi do nekog osećaja trijumfa nad uobičajenim, pa pomalo i dosadnim stvarima. Bicikli, roleri i poneki pešak pobedosnosno jure i gaze novobeogradskim asfaltom, a roditelji sa decom sada već osećaju slobodu da ne trčkaraju unaokolo pravolinijski, već vrludaju, poskakuju, iskaču na put, i u svemu tome sopstveni glasovi […] Read More
Koliko je vremena prošlo? Deset dana, dva meseca, tri godine? Svejedno, vreme više nije nikakav pokazatelj, jer naš osećaj, događaji, razmišljanja, ljudi, ceo naš život, prelazi preko njegovih okvira, preliva se preko njega i nadmašuje njegova očekivanja. Vreme, u obliku u kojem ga mi poznajemo, stvorili smo sami. I stvorilo ga je “vreme” u kome živimo. Iako ovaj post prethodnom “beži” za nekoliko meseci, između je moglo da stane još mnogo, mnogo teksta, sa mnogo, mnogo slika, mnogo datuma, brojeva, […] Read More
Već dugo nameravam da vam ispričam svoje iskustvo sa jednom knjigom koja je daleko prevazišla moja očekivanja. Nekoliko ju je ljudi, potpuno nezavisno, u jednom malom vremenskom periodu preporučilo, i učinilo mi se vrlo zanimljivim da čitam o tome kako stvaramo, kako vrednujemo ono što stvorimo i kako uopšte taj proces izgleda, čega često nismo ni svesni. Mislila sam da sam uzela u ruke knjigu koja će mi pomoći da shvatim svoje pisanje, a sve vreme čitala sam knjigu o […] Read More
Deda ne bi bio deda kada ne bi smislio kako da razonodi svoju unuku! Za naš prvi Uskrs smo, pored jaja, zekica u svim oblicima, bojama i ukusima, korpica, poljubaca i drugih poklončića dobili i – ljuljašku! A u njoj smo u početku bili malo nepoverljivi, kao uostalom i prema svemu što tek upoznajemo. Da bismo bili sigurni da je bezopasna, morali smo i da je probamo, a taman i sebi olakšamo ovaj nesnosni svrab i bol tek ničućih zubića… […] Read More