ваш позитивни онлајн кутак
A ponekad budna dočekam jutro. Ako uspem da legnem pre nego što se ptice probude, velike su šanse da ću neprimećena zbrisati u carstvo snova. U suprotnom, magija jutra odvuče me sa sobom, i iako znam da ću se posle celog dana lelujati, ne mogu da joj odolim. Sunčica spava na kauču u dnevnoj sobi, zaklonjena od sunca gusto spuštenim roletnama, ušuškana prohladnim jutarnjim vazduhom koji neštedimice ulazi kroz širom otvorena vrata terase. Konačno je uspela da se uspava, posle […] Read More
Danas je odlučilo da ne sviće. Tamno nebo neumorno prosipa kišu, čineći vazduh još hladnijim. Malopre smo isprobale svoje pončo-kabanice, zadovoljne što su nam ruke ponovo slobodne, a istovremeno se ne plašeći da ćemo, kako to obično biva, nakon par minuta biti nalik na dva mala mokra miša. Ipak, posle naše šetnje ulicama punim vode, ubrzo smo se ponovo zavukle u kuću, da maštamo o suncu i moru. Prognoza kaže da je na našem omiljenom mestu sada sunčano, 18 stepeni, […] Read More
Nekoliko puta nedeljno, uvek u približno isto vreme, istrčim napolje. Na sebi imam trenerku, majicu i jednostavne sportske patike. Kosu skupim u rep, koji potom malo olabavim, da me ne boli teme dok se rep bude njihao u ritmu mojih koraka. U džepu dve papirne maramice, a u ruci telefon sa koga ide moja omiljena muzika. Odbacim sve ono što mi neće trebati sledećih sat vremena, posebno uvek aktuelne teme za razmišljanje, dileme, planove, glavobolje i redove pročitanog. Za ovu […] Read More
Draga moja Maričice! Predugo već čekaš na moj odgovor, a i ja sam se uželela nekog smislenog mejla, nekog pisma, u svom sandučetu. U njega uglavnom svakog dana stižu pozivi u šoping po sniženim cenama, ili neka zalutala propaganda, koju odmah pošaljem u đubre. Izgleda nam svima postaje navika da se u hodu rešavamo nepotrebnih sadržaja koji vrebaju i jedu nam vreme koliko i misli. Ali zato sam izabrala da se u slobodno vreme lepo provodim po Beogradu! Zimus sam […] Read More
… Kada smo izašli sa splava, zagrejani razgovorom, vatricom i kobajagi iznenadnim obrokom, već je bio pao mrak. Ipak, duž keja šuštala je tišina, a mi smo se kroz mekanu, belu putanju kretali ka oblacima od dečje graje. Sankanje pored Save traje do kasno uveče. Spuštali smo se, naizmenično, i Sunči, i Ljilja i Ivan, i ja. Na bobu, onom starom preko 30 godina, na kome smo brat i ja provodili detinjstvo zimi. Skvrčeni u njemu, crvenih noseva ispod kojih […] Read More